Po prirodi sam jako radoznala osoba, dovoljna je sitnica da me podstakne na neumorno čitanje knjiga, članaka, surfovanje internetom, ne bih li saznala nešto više o tome, pa se to pretvori u dane boravka u nekom mom svetu. Sada kada znate šta radim kada me nema po nedelju dana, mogu da predjem na stvar. Dobila sam pre neki dan presladak kišobran, crno beli, pa još i na tufnice, mali, staje u svaku tašnu. Onda mi je palo na pamet koliko sam olako uvek shvatala ova mala čuda, nije mi padalo na pamet gde su nastali, ko ih je napravio, od kog materijala su prvobitno bili izrađivani, i tako dalje. Pred vama je rezultat moje radoznalosti...
Sama reč umbrella je izvedena iz latinske reči umbra i znači hlad, što nas upućuje na to da prvi kišobrani nisu služili, kao danas, da zaštite od kiše, već od sunca, tako da su se oni nazivali parasol (suncobran). Kišobrani su mnogo stariji nego što se misli. Zapisi o njima nas upućuju na Kinu i 11 vek pre nove ere, ali pronađene su i drevne skulpture u Ninivi, Persepolisu i Tebi (područje drevnog Egipta) koje upućuju na njihovu upotrebu i na tim prostorima. Prvi kišobrani su bili šeširi ili listovi bananinog drveta na štapu, koji su se godinama razvijali i pretvarali u ono što mi danas nazivamo kišobranom. Prvi kišobrani, ili bolje rečeno suncobrani, su bili povezani sa činom, tačnije hijerarhijom. Dokaz za to pronalazimo u Egiptu, 1200 godine p.n.e. Tamo je bio znak plemstva koje se povezivalo sa svetlom puti, koristili su ga da bi se zaštitili od Sunca, da im ten ne bi dobio preplanulu boju. U Asiriji je bila samo kraljeva privilegija da nosi kišobran, niko osim njega to nije smeo da čini. Statusni simbol koji je sa sobom nosio kišobran primećen je i u drugim delovima sveta tog vremena, predstavljao je bogatstvo i moć osobe koja ga nosi, tako da su vladari dobijali titule kao što su "Gospodar dvadeset i četiri suncobrana", itd.
Kišobran je bio povezan i sa religijskim uverenjima koja su dovela do toga da u Grčkoj oni budu "rezervisani" samo za žene zahvaljujući njihovom obožavanju boga Dionisija i Atine kojima su prilikom gozbi u njihovu čast nad statuama držali suncobran. Tome da kišobran postane šire raspostranjeni modni detalj, doprinela je između ostalog, i crkva. Tokom 15. veka, visoko plemstvo i crkveni dostojanstvenici među prvima su počeli da koriste različite boje kišobrana (obrellino, tako su se zvali oni koji su imali udela u religijskim ceremonijama) i u isto vreme doprineli njihovoj masovnoj upotrebi na području Evrope. Tek je negde između 1685. i 1705. godine počela da se javlja ideja nepromočivog kišobrana koji bi štitio od kiše, i svoj uspeh doživljava na području Engleske, naravno, zbog njihovih klimatskih uslova. Ovo je prouzrokovalo da kišobran dobije nešto glomazniji i grublji izgled, ali se njegova pojava i dalje vezivala samo za žene, muškarci koji bi ga nosili su bili izloženi podsmevanju. Onda se javlja čovek po imenu Jonas Hanway koga je očigledno bilo briga šta drugi pričaju, i postao pionir u nošenju kišobrana od strane muškaraca, kažu da ga je nosio svuda sa sobom celih 30 godina, trpeo ismevanje, ali makar bio suv :)
John Beale je 1786. patentirao gornji deo kišobrana kakav znamo danas, a Samuel Fox je 1852. godine izumeo dršku kišobrana u ćiriličnom slovu U, koja je i danas u upotrebi. U ovo vreme kišobran i suncobran dobijaju zasebne uloge, suncobran je nastavio da bude luksuzan modni dodatak, a kišobran praktična stvar koja sprečava da pokisnemo. Suncobran se i dalje vezuje za eleganciju, konstantno menjajući svoj izgled, materijal od kojeg se pravi, boje i šare. Setimo sе samo Viktorijanskog doba, raskošnih haljina i raznobojnih čipkanih sucobrana sa drškom ukrašenom dragim kamenjem, koji su više služili za zavođenje nego za zaštitu bilo kakve vrste. U ovo doba je nastalo i čuveno praznoverje da ne treba otvarati kišobran u zatvorenom prostoru. Razlog leži u onome što sam već spomenula, da su kišobrani tog doba bili nezgrapniji od današnjih, tako da je bilo sasvim moguće da nekoga povredimo prilikom njegovog otvaranja u zatvorenim prostorijama. Pošto nije postojala neka zakonska norma koja bi ovo zabranila, počelo je da se govori kako ovaj postupak donosi nesreću.
U 20. veku kišobran dobija samo jednu ulogu, a to je da pruži zaklon od kiše. Tokom 1930. suncobran gubi svoju ulogu jer je preplanuli ten postao moderan. Između dva svetska rata, postaje uobičajeno i da muškarci nose kišobran, najčešće od crne svile ili pamuka. Posleratni život najavljuje razvoj tehnologije, pa se javio i prvi kišobran na teleskopsko sklapanje, kao i PVC kišobran koji je zamenio pamučni zbog svoje praktičnosti. Danas se najveći broj njih pravi u Kini, i zanimljiv podatak je da se u Americi proda oko 33 miliona kišobrana godišnje, vrednih 348 miliona dolara, ne tako loše za nešto što je nastalo od šešira na grani, zar ne? ;)
No comments:
Post a Comment