 |
| Richard Grey ilustracija |
Konačno, dugo obećavani nastavak posta. Sajam se završio još u nedelju, i znam da sam najavljivala povratak početkom nedelje, ali bila sam preumorna, a juče sam ceo dan odvojila za kafenisanje i listanje svega onoga što sam propustila, a toga je bilo mnogo. Onda sam menjala boju kose, što ste mogli da vidite na FB stranici ali sam shvatila da u meni ne čuči brineta, ma ni naznaka od nje, pa sam se sada vratila u crveno, tamnu, jesenju nijansu.
Da, ja imam nijanse kose za toplo i hladno vreme :D Iako sam na sajmu radila svakog dana, samo sam nedelju prepodne odvojila za obilaženje i razgledanje čega sve ima, pa sam se počastila nekim knjigama sa modnom tematikom, mogla bih koju reč da napišem o njima, ali otom potom, da ne dužim više nego da pređem na ono što je cilj posta :)
 |
| Marcos Chin ilustrcija |
Kao što sam već pisala u prvom delu, postoje dva opšte prihvaćena načina za određivanje ciljne grupe i jedan od njih se smatra boljim od ovog drugog. E, pa danas pišem o njemu :) Smatra se boljim i kvalitetnijim jer donosi više podataka i preciznije rezultate od prvog koji se, da se podsetimo, sastojao od klasičnog anketiranja. Ovakav proces prikupljanja podataka se najčešće sastoji iz dva dela, i nazvaćemo ih anketarni (ponovo) i diskusioni. Oni se ne zovu tačno ovako, ali da ne bih zamarala stručnim izrazima, ovo su neki moji i u daljem tekstu ćete videti da im nazivi potpuno pristaju. Prvi deo, anketarni, sličan je onome koji je opisan u prethodnom delu posta, ispitanici daju odgovore na pitanja koja su osmišljena tako da se dobiju odgovori na relevantna pitanja koja zanimaju modne kompanije, manje više, to je ono o čemu ste već čitali, a ono što je drugačije i novo jeste upravo ovaj drugi deo procesa. Radi se o tome da odgovori na pitanja iz ankete daju važan uvid u to šta kupci preferiraju, i usmeravaju modne kompanije na dobar put, ali, često ne mogu da nam pruže SVE važne podatke. Iz tog razloga je diskusioni deo toliko važan, jer razgovorom se prikupljaju podaci do kojih se ne može doći prostim odgovaranjem na anketarna pitanja.
 |
| Christian Berard, Diorov model iz kolekcije New Look, 1947. |
Kako izgleda ovaj postupak?
Ljudi se prikupljaju najčešće putem oglasa koje daju modne kompanije, bitno je da oni odgovaraju okvirima ciljne grupe i da su spremni da izdvoje par sati svog vremena za intervju. Ponekad za uzvrat dobiju određenu novčanu nadoknadu, a nekad je to čisto volonterski posao. Kompanije se u poslednjim dekadama češće odlučuju na ovaj vid istraživanja, koji jeste finansijski skuplji od ostalih, ali je takođe i superiorniji jer pruža informacije do kojih se ne može doći pukim zaokruživanjem ponuđenog odgovora, ili upisivanjem kratkog i jasnog odgovora na crtu.
Jednostavno, sveobuhvatniji je i opširniji. Neretko se dešava da ispitanik ne može, na primer, da se odluči oko cifre koju je spreman da izdvoji za neki proizvod, i zato je intervju dobar jer može da objasni koji su razlozi za to i time istraživače uputi u kom smeru da idu prilikom određivanja cena artikala. Takođe, ovaj vid istraživanja ima još jednu bitnu prednost u odnosu na ostale, a to je da je ispitanicima često na uvid pružen izvesni broj skica budućih modela ne bi li se videlo šta je to što im se viđe sviđa, šta preferiraju i šta je to što ne bi kupili. Većina nas daje potpunije odgovore i bolje formira mišljenje o nekom proizvodu pri vizuelnom kontaktu nego pri verbalnom opisu istog tog proizvoda.
 |
| Juko Šimicu, Luj Viton manija, američki časopis Village Voice, početak 21. veka |
Ipak, ništa nije savršeno, tako da se i ovom ispitivanju mogu uputiti određene kritike. Ovim putem prikupljanja podataka se dobije kvantitativno manje podataka nego prvim načinom, odnosno, anketiranjem. Zašto? Prosta činjenica, i da se plati ljudima, opet će ih manje doći na intervju nego što će popuniti anketu na ulici ili putem interneta za pet minuta. Ovo je i jedan od razloga zašto old fashioned anketiranje i dalje opstaje. Sam se nameće zaključak da je kombinovanje ova dva vida najbolje rešenje. Nakon ovog postupka podaci idu na obradu, i nakon toga se dobija uvid za šta je većina iz ciljne grupe zainteresovana - koje su boje u trendu, kakvi su oblici poželjni, koje su prihvatljive cene, i tako dalje. Međutim, ponekad ni ovo nije tako jednostavno, jer sto ljudi, sto ćudi. Da bih objasnila na šta mislim, uzeću za primer da 48% devojaka, koje se uklapaju u profil ličnosti ciljne grupe, želi da nosi vedre boje i šarene printove, dok 52% devojaka, istog tog profila, radije vidi sebe u nekim smirenim bojama i jednobojnim kombinacijama.
 |
| Richard Grey ilustracija za Aleksandra Mekvina, 2001. |
Modne kompanije, u najvećem broju slučajeva neće rizikovati da izdaju kolekciju u kojoj dominira samo jedno od ta dva, jer bi time izgubili kupce koji su želeli u radnjama da vide ono drugo. U tim slučajevima, jedno od rešenja jeste da se vrši ponovno, detaljnije istraživanje, sa još većim brojem ispitanika, sa ciljem da ono pruži reprezentativnije uzorke, i rezultira većim slaganjem. Sledeće rešenje jeste da se vrši ponovno ispitivanje ali da se pre toga redefinišu ciljne grupe, da se one još više specifikuju. I, po mom mišljenju, najbolje rešenje, jeste da se poslušaju obe grupe, pa da se u buticima nađe ono što će zadovoljiti skoro pa svačiji ukus, i time obe strane usrećiti.
Kao što vidite, nije to ni malo lak posao kao što možda deluje na prvi pogled, ali najzanimljiviji deo posla tek stiže - reklamiranje kolekcije! Nešto više o tome u sledećem delu posta :) :**
No comments:
Post a Comment