Cameo...

Kameja je izrezbareni dragi kamen koga karakteriše ispupčena figura koja je drugačije boje u odnosu na osnovu. Kameje nas u današnje vreme najčešće asociraju na ženstvenost, romantiku, lepotu i tajanstvenost nekog prošlog vremena, prikazujući zavodljivo lice uokvireno raskošnim loknama, u kome uživaju oni koji cene lepotu i izradu ručno rezbarenog nakita. Ipak, kameje nisu oduvek bile nakit namenjen isključivo ženama već su kroz istoriju često bile nošene i od strane muškaraca. Poreklo same reči je i dalje predmet rasprave među stručnjacima. Jedni kažu da potiče iz hebrejske reči Kamea, što znači amajlija, a drugi tvrde da joj je koren u latinskoj reči Cammaeus - izgravirani dragulj, u bukvalnom prevodu. Mesto na kome su kameje prvi put počele da se rezbare je takođe nepoznato, ali se veruje da su u pitanju bili Grčka ili Rim. Otkrivene su i na području drevnog Egipta, i u početku su rezbarene od kamena, najčešće od ahata. Mnogo godina kasnije kameje počinju da se prave i od školjki koje su ubrzo postale najpopularniji materijal za njihovu izradu zbog svoje dostupnosti, niske cene i lakoće kojom su se mogle oblikovati. Takođe, ove kameje su postale popularne i zbog manje doze formalnosti jer su mogle da se nose i u toku dana, za razliku od onih koje su bile napravljene od dragog kamenja, prvenstveno za pripadnike više klase i za posebne prilike.

Mali grad u Italiji, po imenu Torre Del Greco postaje umetnički centar za rezbarenje kameja od školjki i tu titulu nosi i dan danas, što ne treba da čudi ako imamo u vidu da se njihovi majstori služe veštinom koja je stara nekoliko hiljada godina i poseduju najprecizniji alat uz pomoć kojeg se mogu dobiti najsloženiji detalji. Drugi najznačajniji centar jeste u Nemačkoj, grad po imenu Idar-Oberstein. Ovde se kameje rezbare od najkvalitetnijeg belog ahata u celom svetu, koji se po želji boji u crnu, crvenu, zelenu ili plavu boju, i nakon obrade i rezbarenja kameje su otporne na udarce, lomljenje, ne gube boju, i zato su se pokazale kao dobra investicija koja se prenosi sa generacije na generaciju, i predstavlja porodično nasleđe. Kameje nisu 

oduvek predstavljale ženska lica, motivi su se često menjali. Arheolozi su otkrili da su one u vreme drevne Grčke i Rima često prikazivale razna božanstva i mitološka bića, heroje i vladare,  zatim mostove, građevine i drveća čiji je prikaz postao naročito popularan za vreme Viktorijanske ere, zajedno sa motivom cveća koje se zadržalo i na modernim kamejama. Ljudi su se njima služili i da predstave moral tog vremena, ili da izraze svoja verska ubeđenja i lojalnost. Mnogi pripadnici kraljevskih porodica su "diktirali" modne trendove i uticali na popularnost kameja. Među njima najpoznatije jesu Kraljica Elizabeta i Katarina Velika koje su imale impresivnu kolekciju, ipak, niko nije učinio kameje toliko popularnim kao kraljica Viktorija koja je najviše volela da ih nosi kao broševe i omiljene su joj bile one koje su urađene po njenom liku. U ovo vreme, zahvaljujući industrijalizaciji, kameje počinju masovno da se proizvode, a na njima dominira lik anonimne žene nama prepoznatljivog izgleda, kose, ravnog nosa, raskošne haljine i bisera oko vrata, ideal lepote koji je bio karakterističan za to vreme. Priča se da je za vreme Renesanse

Papa Paul II bio jedan od najvećih kolekcionara i da ga je upravo ta ljubav odvela pravo u smrt. Naime, mnogobrojno prstenje na njegovim rukama je poremetilo cirkulaciju i sprečavalo dotok krvi, što se tragično završilo. U današnje vreme Kinezi prave replike kameja od plastike ili smole koja ponekad tako uverljivo izgleda da se razlika ne opaža. Na internetu postoje saveti kako da proverite da li je vaša kameja prava ili ne. Potrebno je samo da zagrejete iglu i prislonite je uz kameju, a ona ukoliko je izgrađena od dragog kamena ili školjki, neće krenuti da se topi :) Nadam se da ste uživali u postu, puno :* do sledećeg puta...