Koliko god se trudila da outfit postovi budu na zanimljivim i maštovitim mestima, ledeno doba koje vlada napolju i kaput koji ne želim da skinem mi to ne dopuštaju. Zbog toga, par sličica slikanih unutra, ali pre toga želim da vam ispričam priču o ovoj kapi. Dobila sam je za rođendan u 7. razredu osnovne škole. Kupljena je u Prizrenskoj, u maloj radnji koja radi još od 1949. godine, po imenu "Luka kape shop". Ipak, nisu svi delili moje oduševljenje njome, zapravo, čudi me kako nisam dobila nadimak "mašinovođa" jer je ljude podsećala na deo njihove uniforme. I sada nakom 9 godina, koliko je imam, ova kapa je u fantastičnom stanju, samo što me sada seća na detinjstvo, bordo jaknu i bordo torbu koju sam nosila uz nju (da, mislila sam da ako sve budem imala u nijansi kape da će to bolje izgledati), na to kako bi mi je moja simpatija skidala sa glave (da, ja sam u 7. razredu i dalje imala samo simpatije :)), na to kako sam početkom srednje škole shvatila kako ona nije ni malo "kul" pa sam je bacila na dno ormara i zaboravila na nju. Drago mi je da me je danas baš briga šta je kul a šta ne, da ne doživljavam sebe previše ozbiljno pa mogu da je nosim i uz haljinu sa psihodeličnim motivima (stvarno, kome je palo na pamet da stavi sve ovo na odeću? :D) i čizmama na tufnice, da se kezim i budem dete u duši.
Uživajte u vikendu a ja vam spremam novi tekst do kraja nedelje :**
Kao što rekoh, ne doživljavati sebe previše ozbiljno :)
Haljina: sa razmene odeće
Kapa: Luka kape shop
Šal: New Yorker (590din)
Torba: New Yorker (2590din)
Čizme: "Mali oglasi" (oko 500din)
No comments:
Post a Comment