U nekom od prethodnih outfit postova sam rekla da je po malo kliše da prva asocijacija na beretku bude Francuska, ali, isto tako, neki klišei su dobri i iza njih može da se krije zanimljiva priča. Ako vas zanima šta se to krije iza istorije ovog predmeta, udobno se smestite i nastavite sa skrolovanjem na dole. Kao i mnoge stvari koje ljudi danas svakodnevno koriste, beretke su mnogo starije nego što se misli. Postoje arheološki zapisi i svedočenja mnogih istoričara umetnosti da su se beretke nosile još u Bronzanom dobu, i to u severnoj Evropi, a na jugu su bile zastupljene u Italiji i na Kritu. U ovo se veruje na osnovu figure čoveka sa Sardinije gde je on prikazan kako nosi beretke slične onima danas. Zbog njenog krajnje jednostavnog oblika, moguće je da su one još starije. Kasnije, Rimljani su ih preuzeli od Grka i zvali ih beretino. Oni su bili ti koji su beretki dali formu po kakvoj je mi danas znamo. Kao i mnogi predmeti o kojima sam pisala, i beretke su na početku nošene samo od strane visoke klase, u ovom slučaju, od strane plemstva, ali i cenjenih umetnika, i verovatno odatle potiče i današnja umetnička asocijacija na sam spomen beretke. Još su Rimljani bili ti koji su odredili da samo najviše klase smeju da nose beretku bele boje. Što se etimologije reči tiče, ona je nastala od latinske reči birretum, što znači cap, odnosno, kapa. I zaista, beretka je po svom obliku mnogo bliža kapi nego šeširu. Iako se u ovom postu neću zadržavati na načinima na koje razni narodi nose beretke, niti na razlikama u njenom obliku, ono što je važno za dalju priču jeste "basque beret" i njena razlika u odnosu na reč "boina". Basque je francuska reč i ona podrazumeva normalnu ili veliku beretku, dok se za sve ostale može reći da su boina, španska reč pod kojom se podrazumevaju manje beretke koje proizvodi mala porodična firma Boinas Elosegui.
Basque beretka je bila deo tradicije baskijskog stanovništva koje je naseljavalo Pirineje, planinski venac koji razdvaja južnu Francusku od severne Španije. Jedna od teorija o širenju ovog predmeta je da su beretke nosili u rimskim kolonijama u Španiji i da su se odatle proširile, a kako je baskijski narod bio poznat po umeću moreplovstva, to dalje objašnjava pojavu veoma slične kape koja se mogla videti u Škotskoj. Šta god da je u pitanju, jedno je sigurno, a to je da su Baskijci proslavili beretku. Pravljene su od vune, a boja beretke je varirala u zavisnosti od regiona, negde je bila crvena, bela, plava, a crna je svakako bila zaštitni znak i stereotip. Ukoliko je neko želeo da se prikaže kao prosečan Francuz nosio bi crnu beretku. Početak komercijalne proizvodnje vezan je za 17. vek i oblast po imenu Oloron-Sainte-Marie. Ipak, tek dva veka kasnije ta proizvodnja nadilazi lokalni nivo i postaje industrijalizovana. Prva fabrika za proizvodnju beretki se zvala Beatex-Laulhere. Dvadesetih godina devetnaestog veka situacija je takva da postoji preko dvadeset fabrika za njihovu proizvodnju, samo na području Francuske, a nekoliko njih i u Španiji i Italiji. Procena je da se proizvodilo na milione beretki, a jedan od glavnih razloga zbog kojeg imamo ovako veliki broj jeste taj što one više nisu bile rezervisane samo za plemstvo ili basketsko lokalno stanovništvo, kao što je bilo pre, one sada postaju simbol mnogobrojne radničke klase, deo školske uniforme u Francuskoj, a popularnost im se proširila i na Belgiju, za koju je bilo važno da bude u toku sa francuskim načinom odevanja.
Beretke su nam svakako poznate i kao deo vojne uniforme. Kao takve su prvo ušle u upotrebu u Francuskoj 1889. godine od strane planinske jedinice po imenu Alpine Haunters, a bile su naročito zapažene tokom Prvog svetskog rata. Priča dalje kaže da ih je engleski general Hugh Elles video i predložio kao deo njihove uniforme, što je i bilo odobreno 1924. godine. Bile su jeftine i lake za pravljenje, mogle su da se proizvode u širokom spektru boja što je omogućavalo razlikovanje između jedinica, držale su kosu sa lica i stajale čvrsto na glavi zahvaljujući kožnom obodu. Sa druge strane, nisu omogućavale zaštitu od sunca i kiše, što im je bila najveća mana. Jedna zanimljivost - francuski pokret otpora po imenu Maquis, nosio je beretke na tajnim operacijama, što im je omogućavalo da prođu nezapaženi jer je su one bile najzastupljenija kapa na ovim prostorima. Što se zapada tiče, beretke su se nosile prvobitno kao deo sportske odeće, a kasnije i kao modni detalj. U Holivudu su ih proslavili mnogi filmski režiseri i glumci. Razlika je bila što ih oni nisu nosili spljoštene i nagnute više na jednu stranu, već tako da im oba kraja budu usmerena na dole. Ne mogu da ne spomenem i Che Guevara-u i njeno nošenje kao simbola revolucije, jer je svima dobro poznata njegova fotografija na kojoj nosi crnu beretku sa crvenom zvezdom. Takođe, poznat je i Rastafari pokret čiji pripadnici nose velike beretke u zeleno-žuto-crveno-crnoj boji. Oni smatraju da su beretka i dredovi simbol neke vrste zaveta Boga sa svojim izabranim narodom. I naravno, vraćamo se u moje voljene pedesete, crnu rolku u kombinaciji sa crnom beretkom i naočarima - subkultura po imenu bitnici. O bitnicima će biti reči u zasebnom postu, zato sada spominjem samo neke od njihovih stavova, da bi se razumelo nošenje beretke od strane pripadnika ovog pokreta.
Oni su odbacivali mejnstrim vrednosti (a što volim da pišem o takvim pokretima, pa to ti je), voleli jazz, poeziju, Remboa, i bili preteča hipi pokreta. Ja sam prva uvek imala njihovu sliku u glavi kada se spomenu beretke, sliku intelektualaca, umetnika, boema, nikako pripadnika vojske ili plemića. Umetnici, intelektualci i anarhisti su nosili crne beretke kao simbol pobune. Beretke su bile jednostavne za pravljenje, jednostavnog dizajna, povoljne, vezane za radničku klasu, i korišćene od strane onih koji su želeli da se pobune protiv svega što je bilo u suprotnosti sa tim i da ostave utisak nepretenciozne osobe. To je jedan od razloga zbog kojeg se beretke vezuju za ove subkulture. Ne postoje neka striktna pravila kada je nošenje beretki u pitanju, nose ih i muškarci i žene, ali to nije oduvek bio slučaj. Beretka je prvenstveno bila rezervisana za muškarce, da bi od dvadesetih godina njihovo nošenje usvojile i žene. Možda je jedino pravilo da su svetlije i upadljivije boje rezervisane za žene, dok muškarce najčešće vidimo da nose crne beretke ili one u zagasitim bojama. Postoji i jedna posebna vrsta beretki po imenu Tam O'Shanter, to su one koje imaju bućkicu na vrhu i koje su napravljene kao verzija beretki za najmlađe ali su ih usvojili i pripadnici britanske vojske (ne aludiram ni na kakvu vezu između ovo dvoje :P). Današnji stereotip o Francuzima i beretki je i dalje živ ali ne toliko potkrepljen stvarnošću. Tokom Drugog svetskog rata oni su sve više počeli da odbacuju beretku kao vrstu nacionalnog obeležja, i iako je ona i dalje jako značajna u oblastila kao što je Bearn, na primer, u Parizu je situacija drugačija. Mada, jedan članak iz 2009. godine po imenu "Beret returns to France" navodi da su beretke bile dosta popularne na Fashion Week-u i da ponovo postaju chic fashion item. Sa povratkom retro stila i oživljavanjem odevnih predmeta iz prošlosti, sve je moguće. Moram da se pohvalim da sam juče postala ponosna vlasnica dugo tražene crvene beretke. Moju skromnu kolekciju možete viditi na FB stranici bloga, a ona sadrži uglavnom vintage beretke raznih veličina, ali ne i boja, i iz tog razloga ne planiram da stanem dok ne budem imala makar jednu koja ide uz svaku kombinaciju, a ako počnem da usklađujem i naočare uz njih, to onda neće na dobro izaći :)
No comments:
Post a Comment