Moda dvadesetih je bila usko zavisna od promena i u ostalim segmentima društva, tako da je neophodno krenuti od društvene i političke situacije tog doba. Radi se o periodu nakon I svetskog rata i pandemije gripa 1918. godine. Život nakon toga donosi razvoj novih tehnologija i doprinosi promeni ustanovljenih ženskih uloga. Devojke su, tokom rata, više nego ikada radile van kuće, počele su da voze automobile i da se okreću protiv tradicije. Može se reći da su ljudi nakon horora koji su preživeli želeli da se zabave i slave život igrajući do kasno uz noć uz ritam džeza, cigarete, piće i rušenje tradicije i morala koji je ona nosila sa sobom. Želja za boljim životom i optimizam su se širili velikom brzinom i našli su svoj izraz u živahnijim bojama haljina, kaputa, čarapa, i mnogih drugih odevnih predmeta i dodataka. Moda je oduvek bila moćno oruđe za ispoljavanje društvenih okolnosti u nekoj zemlji, to smo mogli da vidimo tokom 20-ih, ali i tokom pank revolucije, hipi pokreta, i tako dalje. Nada za boljom budućnosti se ogledala u svetlijim bojama, ženska novootkrivena sloboda se videla u sve kraćim lepršavim haljinama, dok je želja za oslobađanjem od stega koje je sa sobom nosila tradicionalna podela na to šta muškarac sme i šta žena ne sme, počela da nastaje kada su žene dobile pravo glasa, kada su se usprotivile prohibiciji, skratile svoju kosu, obukle pantalone i proslavile boyish stil odevanja. Dužina suknji i haljina je možda jedna od najkarakterističnijih promena vezana za ovo doba. Tokom prve polovine 20-ih godina ona je ostajala relativno pristojna, ispod kolena ili čak duža, sve do 1925. godine, kada je skoro otkrila kolena i postala najpoznatija odlika takozvanog flapper stila. Naravno, nosioci ove faze su bile uglavnom mlade devojke, dok su se starije žene držale dužih suknji. Ova faza je trajala relativno kratko, jer su tokom 1929. godine asimetrične suknje postale popularne i njenu dužinu vratile u granice pristojnosti. Ipak, uzburkala je javnost, pridobila najviše pažnje i zato je jedna od glavnih tema posta.
Naš bukvalni prevod faze u kojoj dominira ovaj stil (flapper) glasio bi era šiparica, i možda je neadekvatan jer ta reč često ima prizvuk negativnog i sramnog u sebi, ali verujem da je treba shvatiti u duhu tog vremena i "drskost" mladih žena koje pokazuju želju za slobodom treba pozdraviti. Ovo je period u kome dolazi do razilaženja sa uštogljenom i strožom edvardijanskom modom, korsetima i vezivanja mode isključivo za višu klasu. Krojevi su sada jednostavniji, šivaće mašine postaju lako dostupne, i ženama je otvorena mogućnost da odeću koja je u modi tog vremena naprave same, kod kuće, što znači da ona više nije dostupna samo bogatima i eliti. Još jedan značaj 20-ih je u tome što dolazi do razlaza sa isključivom podelom na muški i ženski način odevanja, i idealima lepote i ženskog tela iz prethodnih perioda. Nekoliko godina ranije bile su popularne obline i želja da se izgleda starije, dok su sada žene htele da imaju dečačku figuru, te su nosile specijalne vrste donjeg veša koji bi im poravnao grudi, i počele da skraćuju svoju kosu na zaprepašćenje starijih koji su je smatrali simbolom ženstvenosti. Prvo je postala popularna "bob" frizura,
koju je proslavila glumica Louise Brooks, a onda i sve kraće frizure kao što su Marcel Wave i Eton crop. One su pratile i čuvenu "šlem kapu", odnosno cloches, čije je nošenje bilo moderno samo uz kratku kosu. Zatim, sa sve većim pokazivanjem nogu, i čarapama se poklanjalo dosta pažnje. One su uglavnom bile svetlih, pastelnih nijansi da bi odavale utisak golih nogu. Bogatije žene bi nosile čarape napravljene od svile, a devojke srednje i niže klase od sintetičkog materijala poznatog kao rayon, odnosno, veštačka svila. Osim odeće, žene su svoje "uradi sam" projekte vežbale i na torbicama. Bile su popularne one od satena ili svile, sa mnogo perlica, a ko nije imao dovoljno novca da ih kupi, radio je to u kućnoj radinosti. Što se nakita tiče, dizajnerima je tokom 20-ih inspiracija bio stari Egipat, priroda i geometrijski oblici, mada su devojke tokom flapper ere najviše nosile duge biserne ogrlice. Naravno, ne možemo pričati o ovom periodu, a da ne spomenemo Coco Chanel, jednu od prvih žena koja je skratila kosu, obukla pantalone i potpuno odbacila korset. Zbog svoje vizije slobodne, emancipovane žene, postala je jedan od najuticajnijih dizajnera. Ne treba takođe zaboraviti i Elsa-u Schiaparelli koja je krajem 20-ih i početkom 30-ih godina, mladim generacijama pomogla da pronađu sopstveni stil. Za razliku od poznatih chemise haljina, koje je dizajnirala Coco Chanel, Elsa je bila inspirisana stilom starog Rima i Grčke, pa je dizajnirala elegantne haljine koje su pratile i naglašavale oblik tela, i ovim potezom nagovestila je modne promene.
Ovo je tema o kojoj mogu da se pišu knjige i zbog toga je nezahvalno sumirati je u post na blogu, a kamoli u par rečenica. Ali, kada bih morala, rekla bih da su "Roaring Twenties" donele ideju mlade, slobodne, obrazovane žene, koja je odvažna da u sred kluba uzme piće i zapali cigaretu, da pleše uz ritam Čarlstona dok joj se haljina sa resama, tako poznata asocijacija na ovaj period, zadiže, otrkiva noge, i ne samo njih, nego i njen buntovnički duh. To je bilo više pitanje stava nego mode, ona ga je samo uspešno pratila.
No comments:
Post a Comment