Story behind "New Look"

Christian Dior i njegova kontraverzna kolekcija Corolle iz 1947. godine, u istoriji poznata kao New Look bili su dugo na mojoj "uraditi post" listi. Možete zamisliti moju radost kada se par rečenica o tome našlo i u literaturi za već pomenuti predmet moda i odevanje. To mi je dalo podstrek da se ubrzam sa pisanjem. Burne pedesete su moja omiljena istraživačka era, sa svim svojim istorijskim dešavanjima, društvenim i modnim promenama. Kada govorimo o modi, ono što je ovo razdoblje obeležilo, između ostalog, jeste upravo ova Diorova kolekcija koja je pedesete načinila ženstvenim ponovo, njega lansirala u top dizajnere, ali u isto vreme izazvala mnoge skandale. Da bi bolje razumeli priču koja se krije iza "novog izgleda" moramo uzeti u obzir istorijske i društvene činjenice. Kao što su roaring twenties došle u pravo vreme, nakon Prvog svetskog rata, i dale ljudima ono što im je bilo potrebno, tako je i New Look usledio nakon užasa koji su pratili Drugi svetski rat. U to vreme, širom sveta na snagu je stupio zakon o racionalnom snabdevanju tekstilom, najlonom i drugim materijalima, tako da ne biste smeli da potrošite više od četiri metra za izradu kaputa ili više od jednog metra za bluzu, a kaiš bi trebalo da vam bude širine do tri centimetra maksimum. Žene su se tokom rata trudile da se oblače što skromnije i maštovitije, zbog nestašice kože nosile bi cipele sa đonom od plute ili drvenom štiklom, umesto čarapa kojih nije bilo, crtale bi eyelinerom liniju na sredini listova koja je trebalo da imitira šav na čarapi, crveni ruž i šeširi sa malim obodom su bili tu da daju dozu elegancije. Odeća je trebalo da izražava sve ono za šta su se izborile tokom prethodnih par decenija-izbacivanje korseta iz mode, skraćivanje dužine suknji i haljina, uvođenje elemenata muške mode u žensku, na primer, pantalone ili sakoi koji su ličili na vojničke sa naglašenim četvrtastim ramenima. Sve ovo treba imati na umu da bi se razumele kontraverze koje su započele 1947. godine  i nastavile se  narednih godina.

Rekao je: "I know well the women" i time se rukovodio stvarajući nov izgled za njih. Osnovna misija mu je bila da učini ženu ženstvenom ponovo tako što će radikalno izmeniti sve ono što je bilo u modi do tada. Umesto četvrtastih ramena sada su popularna mala i okrugla, umesto kratke suknje duga, sve do sredine listova, slobodnu siluetu ženskog tela zamenio je veoma uskim strukom koji se dobijao uz pomoć kratkog korseta zvanog osa. Krizu tekstilne industrije i racionalno snabdevanje materijalom ostavio je po strani i izgled dopunio šeširima sa velikim obodom, rukavicama, mnoštvom nakita i vrtoglavim štiklama. Dior je smatrao da dotadašnja moda ne ističe ono najbolje na ženama tako da je insipraciju pronašao u haljinama i baletskim kostimima kasnog 19. veka. Koliko je onda kolekcija New Look, kako ju je nazvala urednica časopisa Harper's Bazaar Carmel Snow, zapravo new? Mislim da je ovo još jedan dobar primer kako se moda vrti u krug i kako se uvek vraća samo u nešto izmenjenim oblicima. Dior-u je za ostvarenje ove vizije bilo neophodno da "pozajmi" korsete i podsuknje iz Viktorijanskog perioda, oblik ramena iz predratnog, mnoštvo aksesoara iz mode dvadesetih godina, i tako dalje. Još je početkom četrdesetih, već pomenuti časopis Harper's Bazaar, promovisao duge suknje time što su apelovali na čitaoce da vode računa o njenoj dužini. Ukoliko vam duga suknja lepo stoji, vi ste onda žena budućnosti. Možete zamisliti količinu materijala koja je bila potrebna za izradu ove kolekcije, i buru koju je izazvala. Neki su je smatrali svetogrđem i nisu razumeli kako je moguće da neko to uradi u periodu kada se tekstilna industrija još uvek oporavljala od poslednica rata. Drugi su bili mnogo oštriji u svojim osudama. Nikli su mnogi anti New Look pokreti po imenu "Malo ispod kolena" koji skreću pažnju na to da je Dior svojom kolekcijom uspeo da sputa ženu i njenu slobodu a ne da istakne ono najlepše na njoj. Bunili su se protiv donjeg veša koji je imao zadatak da preoblikuje telo, protiv dugih suknji, i uopšteno protiv izgleda koji je on predložio jer je previše ličio na nešto što su njihove bake nosile i što njima priliči a ne na ono što treba da oslikava  modernu, emancipovanu,  mladu ženu tog perioda.

Bilo je i kritika da ovaj izgled odgovara samo mršavicama koje mogu bez problema i suza da se uvuku u korsete i uzanu odeću (nije ni čudo da je kolekcija najbolje prošla među britanskim modelima tog vremena) dok je za prosečne žene novi izgled predstavljao patnju. Mnogi dizajneri su zbog toga pravili svoje reinterpretacije Diorove kolekcije, čineći je dostupnijom za široke narodne mase. Tu je otkriven i komercijalni potencijal, kolekcija je pomogla razvoj tekstilne industrije umesto da je, kako su mnogi strahovali, dovede do propasti, a mnogi modni dodaci koji su je pratili garantovali su i dobru zaradu. Odjednom, usledila je masovna popularnost. Ipak, Dior je 1957. godine iznenada umro i svi su se pitali ko će naslediti njegovo mesto najuticajnijeg dizajnera i nastaviti sa sprovođenjem njegove vizije. U tom trenutku, na scenu stupa njegov asistent, dvadesetjednogodišnji Yves Saint Lauren, o kome će biti reči u nekom od narednih postova. Nadam se da sam uspela da vam makar malo približim ovaj novi izgled i objasnim zašto je naišao na oduševljene pristalice ali i oštre kritike. Rad na ovoj temi me je naveo da se zapitam da li postoji neka kolekcija koja će nas prodrmati na ovaj način i naterati da širom sveta izađemo na ulice i protestujemo protiv nje, ili je to ipak rezervisano samo za prošlost i period kada je moda, uprkos svom vrtenju u krug, mogla da bude revolucionarna... Za kraj, par sličica sa revije New Look, održane u Parizu 1948. godine (preuzete sa sajta life.time.com), i puno :** do sledećeg posta.