Kako smo obe ljubitelji mode, razgovor se uvek završi tom temom. Upravo je taj naš razgovor mene podstakao da sa vama danas, umesto novog teksta o jednom važnom periodu u istoriji mode, podelim ovaj blog i neka svoja zapažanja.
Ona je Tamara Gonzalez Perea, ima dvadeset i dve godine, živi i studira u Poljskoj.
Njen blog je Macademian Girl.
Takođe, ona je neko ko će biti lep primer za temu koje želim danas samo da se dotaknem, a to je savremena moda. Za koju godinu, kada antropolog u meni još malo stasa i dobije dovoljno znanja i prakse, posvetiću toj temi sve ove godine učenja i nadati se da će se isplatiti :D
Za sada se sve svodi na opažanje, mnoštvo pitanja i nespretnih odgovora.
Svedoci smo toga da se moda vrti u krug, da se vraća ono što je bilo popularno pre nekoliko decenija, da bakina odeća više nije nešto na šta se gleda sa zgražavanjem, jer je demode, već se pozajmljuje i rado nosi, da kripersice nisu sada rezervisane samo za loše momke i oličenje bunta, bodlje se ne povezuju sa pankerima, i tako dalje.
Njen blog je Macademian Girl.
Takođe, ona je neko ko će biti lep primer za temu koje želim danas samo da se dotaknem, a to je savremena moda. Za koju godinu, kada antropolog u meni još malo stasa i dobije dovoljno znanja i prakse, posvetiću toj temi sve ove godine učenja i nadati se da će se isplatiti :D
Za sada se sve svodi na opažanje, mnoštvo pitanja i nespretnih odgovora.
A. i ja smo se sinoć, između ostalog, dotakle i teme zašto se sve više mladih (pritom ja ne mislim na zaposlene ljude i mesta koja zahtevaju određeni dress code) odlučuje za kombinacije koje mi se čine, pa, preozbiljnim za njihove godine, i koji je to trenutak kada je došlo do toga da se poruše neke starosne granice u modi koje su pre postojale, da se sve to izmeša i da se ženi koja je u nekim, da kažem, zrelim godinama, svidi šta je obukla devojka koja još nije ni u svojim dvadesetim. Nema veze to sa (ne)ozbiljnošću te žene, već sa ozbiljnošću devojke.
Ja sam u godinama koje se završavaju sa est nosila čupavu belu bundu, animal print helanke, martinke, kratko, usko, široko... Zamislite vaše najgore izdanje - imala sam gora i luđa.
Možete sada da kažete da sam izgledala kao modni zločin (veoma popularan izraz koji ljudi često koriste da okarakterišu nešto što nikako ne pripada njihovom stilu), ili da zvučim kao neki ljudi kada krenu sa onim "u moje vreme to tako nije bilo", ali ja sam se istinski poigravala i eksperimentisala. I radim to i dalje, nisam gotova sa ispadima, menjanjem boje kose i transformisanjem sebe.
Ja ne osuđujem one koji nisu prošli kroz deset različitih faza za godinu dana (ne uče me na fakultetu to da radim, hehe) niti smatram da je put kojim ja idem bolji od nekog drugog, različiti smo i ne želimo svi isto, naravno, ali ja sam samo veoma radoznala osoba koja ima potrebu da kad god primeti da je nešto na putu da postane uobičajeno, da se zapita - kada, kako, zašto, i da preispita moguće uzroke i posledice. Shvatite i ovo moje razmišljanje na taj način i ukoliko se bilo ko oseti prozvanim, ne osećajte se i uvređenim.
Mene samo zanima zašto se to eksperimentisanje sa stilovima sve manje dešava i viđa, zašto postaje sve češće vezano za stil alternativnih grupa i perioda osnovne škole, a već negde na sredini srednje je vreme da se osoba "stilski uozbilji".
Da li je to želja da se što pre odraste, vođenje mejnstrim trendovima, nedostatak izbora jer nam svaka nova kolekcija izgleda slično, potreba da te shvate za ozbiljno, takođe samo faza, istinska ljubav prema takvom stilu, uticaj društva, rano sazrevanje, sve to po malo, ili je nešto sasvim šesnaesto u pitanju?
Šta vi mislite o tome i da li ste uopšte primetili to rušenje starosnih granica kada su odevni predmeti u pitanju i prebrzo odrastanje? Kako sada (sledi plastičan primer) i neko od četrdeset i neko od dvadeset godina ima istu "pencil skirt" u ormanu i kombinuje je na jako sličan način? :)
Da se vratim sada Tamari.
Ja sam u godinama koje se završavaju sa est nosila čupavu belu bundu, animal print helanke, martinke, kratko, usko, široko... Zamislite vaše najgore izdanje - imala sam gora i luđa.
Ja ne osuđujem one koji nisu prošli kroz deset različitih faza za godinu dana (ne uče me na fakultetu to da radim, hehe) niti smatram da je put kojim ja idem bolji od nekog drugog, različiti smo i ne želimo svi isto, naravno, ali ja sam samo veoma radoznala osoba koja ima potrebu da kad god primeti da je nešto na putu da postane uobičajeno, da se zapita - kada, kako, zašto, i da preispita moguće uzroke i posledice. Shvatite i ovo moje razmišljanje na taj način i ukoliko se bilo ko oseti prozvanim, ne osećajte se i uvređenim.
Mene samo zanima zašto se to eksperimentisanje sa stilovima sve manje dešava i viđa, zašto postaje sve češće vezano za stil alternativnih grupa i perioda osnovne škole, a već negde na sredini srednje je vreme da se osoba "stilski uozbilji".
Šta vi mislite o tome i da li ste uopšte primetili to rušenje starosnih granica kada su odevni predmeti u pitanju i prebrzo odrastanje? Kako sada (sledi plastičan primer) i neko od četrdeset i neko od dvadeset godina ima istu "pencil skirt" u ormanu i kombinuje je na jako sličan način? :)
Kao što sam rekla na početku posta, dotakla sam se savremene mode. Moje preferencije i ljubav prema nekim stilovima i modnim erama ostavljam sa strane kada razmišljam o ovakvim stvarima, kao svaki dobar antropolog trudim se da me ne zaslepi subjektivnost.
Danas smo u situaciji kada možemo da pustimo mašti na volju i da izgledamo kao hibrid dvadesetih, pedesetih i osamdesetih godina zajedno, naravno, ukoliko to želimo. Možemo da pokupimo najbolje iz tih godina, provučemo kroz neki naš filter i izgledamo različitije nego ikad jer nam se pruža prilika da budemo manje uniformisani nego što su prethodne generacije to mogle. Prilika da izrazimo svoju individualnost kroz odeću, nešto o čemu su ljudi nekada samo mogli da sanjaju, a mi kao da to ne želimo i ne koristimo, pre vremena modno odrastemo :)
Zato mi se svideo Tamarin blog.
Ona nije neko ko se može ukalupiti, nije samo vintage, retro, moderno, alternativno, mejnstrim...ona je sve to. Sve što joj je na dohvat ruke ona je uzela i dala tome lični pečat. Ona se igra, ponekad i zaigra malo više, eksperimentiše, traži, zabavlja, kombinuje ozbiljno sa neozbiljnim i radi sve ono što ja smatram da priliči njenim godinama. Verujem da ovo nije šoljica čaja većine populacije ali bitna je ideja koja stoji iza toga. Moda kao umetnost, moda kao sredstvo da se pošalje poruka, moda kao igra. Pristupite joj ponekad neozbiljno i radoznalo kao malo dete, možda vas konačni rezultat iznenadi, a ako sebe ipak ne pronađete u tome, pa, makar ćete se slatko nasmejati i probati :)
Uživajte i puno :** do sledećeg posta...
Danas smo u situaciji kada možemo da pustimo mašti na volju i da izgledamo kao hibrid dvadesetih, pedesetih i osamdesetih godina zajedno, naravno, ukoliko to želimo. Možemo da pokupimo najbolje iz tih godina, provučemo kroz neki naš filter i izgledamo različitije nego ikad jer nam se pruža prilika da budemo manje uniformisani nego što su prethodne generacije to mogle. Prilika da izrazimo svoju individualnost kroz odeću, nešto o čemu su ljudi nekada samo mogli da sanjaju, a mi kao da to ne želimo i ne koristimo, pre vremena modno odrastemo :)
Ona nije neko ko se može ukalupiti, nije samo vintage, retro, moderno, alternativno, mejnstrim...ona je sve to. Sve što joj je na dohvat ruke ona je uzela i dala tome lični pečat. Ona se igra, ponekad i zaigra malo više, eksperimentiše, traži, zabavlja, kombinuje ozbiljno sa neozbiljnim i radi sve ono što ja smatram da priliči njenim godinama. Verujem da ovo nije šoljica čaja većine populacije ali bitna je ideja koja stoji iza toga. Moda kao umetnost, moda kao sredstvo da se pošalje poruka, moda kao igra. Pristupite joj ponekad neozbiljno i radoznalo kao malo dete, možda vas konačni rezultat iznenadi, a ako sebe ipak ne pronađete u tome, pa, makar ćete se slatko nasmejati i probati :)
Uživajte i puno :** do sledećeg posta...
No comments:
Post a Comment