What was so glam in Glam Rock?

Jedna od stvari na kojoj uvek insistiram u svojim tekstovima jeste povezanost mode sa ekonomskim, socijalnim i kulturnim promenama u društvu. Jedini način da dobijemo uvid u širu sliku i da bolje razumemo promene jeste da uzmemo sve ove faktore u obzir. Tu dolazimo onda do još jedne povezanosti - mode i muzike. Nije retka pojava da jedan pravac u muzici bude propraćen određenim stilom ili da se različite subkulture u društvu izdvoje po svom specifičnom muzičkom i/ili stilskom ukusu. Isto tako, nisu retke ni predrasude koje ih prate, da neko bude deklarisan kao gotičar ili fenser (ma šta god to značilo) samo na osnovu svoje odeće i ukalupljen na taj način. Ipak, to je neka druga tema kojom se neću baviti danas. 

Ne, u ovom tekstu ću pokušati da vam približim fenomen glam rock-a, ili glitter rock-a, kako se ponekad nazivao. Glam rock je podvrsta rok muzike koja se javila u prvoj polovini sedamdesetih godina, prvobitno u Velikoj Britaniji, da bi se onda proširila i u Ameriku. Kada bi gledali širi kontekst, glam rock je nastao nakon hipi ere a pre panka (pošto sam i o jednom i o drugom pravcu pisala, koji red o onome šta je bilo između mi se činio kao dobra ideja). Izgledalo je da od hipika i njihovog stila nije ništa ostalo. Peace znak, flower power, pončo i psihodelično šarenilo zamenio je psihodelični bling bling, uska odeća, napadna šminka na muškarcima, velika kosa i period ekspanzije androgenosti.

Da li vam Kiss, Alice Copper, The New York Dolls ili David Bowie sada padaju na pamet? Dobro je, pošto su oni jedni od najboljih predstavnika ovog pravca, iako ne biste verovali koliko ostrašćenih rasprava (prvenstveno muzičkih) se može naći na temu toga da li, na primer, Alice Cooper, pripada glam rock-u ili glam metalu, pravcima koji su nešto mlađi od ovog. Ali, pošto je ovde reč o modi prvenstveno, zaustaviću se na tome i na njihovom stilskom pripadanju ovom pravcu. Iako je akcenat teksta stavljen na povezanost mode i muzike, ne mogu se ni promene u muzičkim žanrovima objasniti bez kratkog pregleda društvene situacije. Početkom sedamdesetih godina industrija širom sveta zapada u krizu i moda sve manje postaje stvar dizajnera, ljudi ne potpadaju više toliko na uticaj njihovih novih kolekcija i komada koje bi oni proglasili kao must have. Moda sada postaje stvar individualnog izbora i smatra se da se "krije" u DIY projektima i second hand radnjama. Kako je ovo doba doba koje je obeležio uspon feminističkih pokreta, preispitivanja tradicionalne uloge žena i rodnih uloga uopšte, dolazi i do slike o Novom muškarcu.

Muškarac je u prethodnim decenijama skoro uvek imao jasno definisan izgled bez nekih preteranih odstupanja. Iz moje perspektive, menjao se samo izgled ramena, sa okruglih do izrazito naglašenih, četvrtastih :) Naravno, stvari nisu bile baš tako jednostavne, ali da je bilo nekih preteranih odstupanja od klasične forme muškog odela, nije, naročito ne u mejnstrim krugovima. U ovom periodu se javlja uniseks odeća, potreba i želja za takvom modom, pa tako farmerice sa širim nogavicama i jednostavne majice sa aplikacijom postaju način oblačenja i jednog i drugog pola. Novi muškarac koji se javlja sedamdesetih godina nosi veoma usku odeću i poigrava se slobodnijim kombinovanjem boja. Bili su inspirisani kosmosom, što ne treba da čudi jer je sletanje na Mesec bilo samo par godina pre, i naučnom fantastikom u pravljenju svojih kostima. Da, kažem kostima jer se mahom radilo o scenskoj odeći. Njihov celokupni izgled je bio futuristički (danas kada znamo da će pank nastati koju godinu kasnije, njihov izgled možemo okarakterisati i kao preteču cyber panka). Dovoljno nam govori i ime Ziggy Stardust, alter ego koji je usvojio Bowie.


David Bowie je najdrastičniji primer nekoga ko je provocirao ideju tradicionalnog muškog odevanja svojom pojavom, nošenjem odevnih predmeta koji bi se pre našli u ormanu jedne žene, šminkanjem i farbanjem kose. Ipak, nije prvi. Kao jedno od prvih imena i začetnika glam rock-a uzima se Marc Bolan koji je prvi nosio perje, šešire i svetlucave stvari (sada se moj dragi ubacuje sa jednom nepravdom i kaže da je Screamin' Jay Hawkins mnogo ranije nosio sve ovo, ali...istorija ga zeznula pa mu nisu prepisane zasluge :D) Izvođači kao da su se nekada takmičili među sobom ko će da bude ekstravagantniji i preći granicu, što se sa njihove tačke gledišta smatralo dobrim, a njihova agresivnija muzika, rifovi i dugačke gitarske solaže bili u suprotnosti sa njihovim izgledom, što je svakako izazvalo šok hipi generacije.

Možda vam se u glavi vrti slika kožnih pantalona, metalik boja, perja, velike kose i animal printa na muškarcu ali onda samo spustite pogled i saznaćete po čemu su bili najpoznatiji - po obući sa velikom platformom. To je svakako bila jedna od najšokantnijih stvari u tom periodu (premda su se muškarci  šminkali, nosili perike i potpetice još u makaroni periodu, no, otom potom, ako ovako nastavim proglasiću Luja XIV pretečom glam rock-a). Platforme su ono što je glam rock-u otvorilo put do publike i napravilo ga poželjnim u modnom smislu, jer je njihova prodaja u to vreme naglo porasla. Njihov izgled je često bio povezivan sa homoseksualnošću, premda je samo nekolicina njih bila te orijentacije. Zaista ne treba da čudi, mada nije ni za pohvalu, zašto su se javile ovakve osude. Kao što sam već spomenula, muškarac je do tada trebalo da bude jako tradicionalan, da ne odstupa od svojih strogo krojenih odela, sa izuzetkom šezdesetih od kojih je sve počelo, kada imamo jedno veliko ime kao što je Pierre Cardin i njegovo eksperimentisanje sa muškim krojevima, meterijalima, bojama, i tako dalje. Ali sada imamo našminkanog muškarca sa nalakiranim noktima, natapiranom kosom i u helankama. Slika muškarca koji je alfa mužjak se dovodi u pitanje i mnogi su smatrali da se na taj način samo izvrgava ruglu. Cilj ovakve pojave je ipak bio šok efekat i privlačenje publike na taj način (u literaturi se ovaj pravac ponekad može pronaći i pod imenom shock rock). Da su u svojoj nameri uspeli, govori to da je dosta ovih izvođača i dan danas popularno, rado slušano i smatrano ikonama svog vremena.

Krajem 1975. godine glam rock era je počela da bledi i ustupila svoje mesto panku. Ipak, njegov uticaj je vidljiv i dan danas (neki navode Lady Gagu kao savremeni primer oživljavanja ovog stila, ali to ne bih komentarisala). Tokom osamdesetih je došlo do obnavljanja ovog pravca, ali samo što se muzike tiče. Stilski, ovo ponovo postaje era dizajnera i ultimativni statusni simbol postaje nošenje odevnih predmeta sa istaknutim logoom. Ali da uvek imamo neke izuzetke govore bendovi kao što su Aerosmith, ili Guns N' Roses koji bi mogli da se okarakterišu kao predstavnici postglam rock ere. Više o ovoj eri, nekog drugog puta. Do tada uživajte u jednoj prigodnoj pesmi, neki bi rekli da tako ide uz mene :P ;) Klik Klik i puno :** do sledećeg posta...