Rock that bandana + my interview for Hedonist Factory

Ovo je jedan od onih "opuštenih" postova, koji se čita uz popodnevnu kaficu ili kakao, i koji odgovara prvenstveno na moju ličnu radoznalost o istoriji nekog predmeta koji volim i nosim. Moram odmah da naglasim da bandane nisu samo još jedan modni hir ili nešto što će izaći iz mode istom onom brzinom kojom je u nju i ušlo. One možda jesu relativno skoro postale popularne u preovladavajućoj kulturi ali su u određenim subkulturama nešto što se nosi već godinama unazad. Ili, kada je slučaj sa bandanama jedno dvesta godina unazad, kako se pretpostavlja. Sama reč bandanna (ili bandana) znači to tie, odnosno vezati. Slobodnim rečima, bandana je četvrtasta marama, standardne dimenzije su joj 55x55cm (što ne znači da ne postoje i druge i u zavisnosti od toga su se koristile u različite svrhe). Bandane mnogi prepoznaju po paisley printu, persijanskog porekla, koji je bio naročito popularan šezdesetih godina tokom ere hipika, psihodeličnih motiva i fascinacije egzotičnim, stranim kulturama. Danas ovaj print mnogi povezuju sa rockabilly stilom i kulturom.

Izvori kažu da je u Americi 1775. godine započela istorija bandana i njihovo korišćenje u različite svrhe, pre svega, u znaku borbe za nezavisnost, i jedna od prvih je bila sa likom George Washington-a. Izradio je John Hewson prema uputstvima Washington-ove supruge Martha-e. Već tokom leta narodne godine patriote su pozdravile ovaj postupak i tako bandana postaje suvenir i sredstvo širenja patriotizma, jedna vrsta malog banera na kome će ljudi predstaviti čitav niz problema - ekonomskih, političkih, društvenih, i sličnih. Ubrzo su mnogi počeli da slede Washington-ov primer radi ostvarivanja sopstvenih političkih ciljeva i promovisanja. Bilo je to vreme pre industrijalizacije i na ovaj način ljudi su želeli uz pomoć praktičnih, rado korištenih predmeta i suvenira neke stvari da sačuvaju od zaborava, da odaju poštu ratnim herojima, zabeleže važne događaje i godišnjice, pokažu podršku izbornim kandidatima i podstaknu patriotizam. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata vojnici bi neophodne lične stvari zavezali u bandanu na kojoj je bio odšampan stih ili neki ljubavni motivi njima i njihovoj partnerki naročito značajni. Osim u političke svrhe i ukazivanje poštovanja, bandane su postale važno promotivno sredstvo i u marketingu. Kada se ustanovilo da pamuk može da apsorbuje istu onu boju koja se koristi za štampanje stranica knjiga, na ovaj način su počeli da se promovišu važni naslovi, na primer "Robinson Crusoe" Daniel Defoe-a. Na početku 19. veka koristile su se u informativne svrhe, naročito kod male dece - na njih je bio odštampan znakovni jezik jer se smatralo da će ga deca na ovaj način brže i lakše naučiti. Ne treba zaboraviti ni da su mnogi popularni filmovi i crtaći dobili bandane sa svojim likom - Snežana i sedam patuljaka, Diznijevi junaci, Prohujalo sa vihorom, Čarobnjak iz Oza, a onda i mnogi popularni muzičari, kao što su Bitsli i Elvis.

Ipak, verujem da su većini bandane poznate po kaubojima i vestern filmovima koje je Holivud proslavio. Opasni kauboji sa svojim šeširima, bandanama oko vrata, jašući na konjima i iza sebe ostavljajući prašnjav put, svima su nam poznata scena. U to vreme bandane su više nego ikada imale praktičnu namenu. Bandana oko vrata je upijala znoj, a u knjizi "The Cowboy" (autor Philip Ashton Rollins) se navodi da su se nosile i preko lica da bi poslužile kao maska u specijalnim prilikama, ili da bi zaštitile pluća od prašine i hladnog vetra. Takođe, mogla je da zaštiti uši od hladnoće, vrat od opekotina prilikom jakog sunca, oči od beline snega zimi, ili da posluži kao zavoj u slučaju povrede. Crvena je bila boja koju su najčešće nosili, i bila je izrađena od svile, pamuka ili lana. Vremenom, razbojnici, pljačkaši i, u savremeno vreme bande, su preuzeli običaj nošenja bandane kao maske.

Bandana je u periodu između 1940-1960 godine bila detalj koji su rado nosili i muškarci i žene. Ženama su u isto vreme bile praktične i lepe, omogućavale im da na lak način stilizuju svoju frizuru i da je "drže pod kontrolom" dok obavljaju razne poslove, a muškarci bi je najčešće nosili u zadnjem džepu, tako da im bude nadohvat ruke. Ovakvu kombinaciju farmerica i bandana smo mogli da vidimo i kod mehaničara, na primer, da bi mogli brzo da obrišu ruke kada im zatreba, rendžera, kauboja, čak i hipika...I ne mogu a da ne spomenem, jače je od mene, kraj osamdesetih i bandane kao zaštitni znak Axl Rose-a :D

U današnje vreme one se koriste i kao simbol pripadnosti određenoj grupi - bajkeri, hip hop subkultura, ili još bolji primer, razne bande gde jedni nose crvenu, a drugi plavu bandanu, kao znak pripadnosti i nose je tako da viri iz džepa, ili oko noge. U nekim školama nošenje bandane je zabranjeno jer, osim što može da pokaže pripadnost određenoj bandi, može da bude i potencijalno opasna i da se iskoristi za vezivanje ili davljenje nekoga (malo preteruju, ne znam da li se i vama tako čini). Što se, već spomenutog sveta mode tiče, uz porast popularnosti retro i rokabili stila, raste i popularnost bandana, i uopšteno marama koje će na razne načine krasiti vašu glavu. Ostatak vam je manje više poznat. Danas dolaze u svim mogućim bojama, printovima, veličinama i nose se na najrazličitije moguće načine. Takođe, ne zaboravimo i naše četvoronožne drugare i bandane za njih, Makinu i moju videćete u nekom od narednih postova ;)