Pre nekoliko meseci mi je jedna moja draga virtuelna poznanica otkrila ovaj blog i prelistavala sam ga do pre par minuta i odmah došla da podelim utiske sa vama.
Na njen virtuelni kutak gledam kao na pravo malo umetničko delo i ako mu se tako pristupi mislim da može dosta i da se nauči, da ona svojom pojavom odiše pozitivnom energijom i sličicama ulepša dan, a to što bloguje svakodnevno joj je samo plus. Lep je osećaj kada imate ritual uz jutarnju kafu.
Ona voli zube, bube, second hand i vintage stvari, kolekcije svega i svačega, kosu u duginim bojama, životinje, fotografiju, tetovaže, girly stvari, prirodu, i još mnogo, mnogo toga...
Da vas ne držim više u neizvesnosti, njeno ime je Kaylah a blog se zove
The Dainty Squid i ovo je šta sam ja shvatila i naučila prelistavajući ga...
Nikada se neću smiriti kada je kosa u pitanju jer nisam probala sve ove boje :)
Kada smo već kod moje kose, prošlo je 35 dana sa istom bojom na glavi... i, i dalje brojim :D
Biti kolekcionar je nešto zaista posebno i sve ove stvari, ma koliko nekome čudno izgledale, tu osobu čine takvom kakva je, oblikuju njen svet i prostor, mame osmeh na lice i ispunjavaju svaki deo bića kada se nađe baš taj predmet koji je nedostajao... Nije da ne govorim iz svog (skromnog) iskustva :)
Sovica zaista nikada nije dosta....
...Da je tužno što sam neke svoje male rituale odbacila iz nekih suludih razloga.
Imala sam običaj da sa vremena na vreme sednem i napišem svoje ciljeve u svoje lepo girly tefterče. Bila sam tako srećna i ponosna kada sam jedan po jedan štiklirala kao znak da sam ih ostvarila. Onda bi, kada se osetim malo tužno ili kada mi prosto nije dan, to tefterče otvorila, videla šta sam sve ispunila i bila iskreno srećna. Nisu to morale da budu velike stvari, ali je svakako bilo lepo imati ih crno na belo.
Moram to ponovo da počnem da radim.
Sve je u detaljina. Detalji su ti koji daju tačku na i.
Znate onaj osećaj kada se spremate u žurbi pa vam u prevozu padne na pamet kako je onaj broš mogao savršeno da vam ide uz tu kombinaciju? Pa, ja znam jer mi dosta dana prolazi tako a obožavam osobe koje pridaju pažnju malim stvarima :)
...Da UVEK treba imati aparat pored sebe, čisto da ne bi propustili da zabeležimo ovakve trenutke...
...Da boja nikada nije dosta...
Bube i nisu toliko strašne :)
...Da je moja soba moj najdraži kutak i da nikada neću moći da kažem:
"E, sad sam završila sa sređivanjem". Ne, uvek će tu biti još nekih detalja, i još nekih...i još nekih :)
I to je dosta od mene, ako ne i previše sudeći po broju slika.
Izvinjavam se, nisam mogla da se kontrolišem :)
Za kraj, red je da vam i pokažem ko je u stvari devojka koja stoji iza moje inspiracije, i da vas puno :** do sledećeg posta...
No comments:
Post a Comment