That's alright mama

Najteže mi je da pišem o nečemu što zaista volim i čemu sam najviše posvećena. Kao što rekoh, možda iz straha da ne omanem, možda jer se čuvam za diplomski (o, da, nisam vam se pohvalila, uz malo sreće i mnogo truda, sledeće godine diplomiraću na temi o eri pedesetih nekad i sad) a možda i zato što sam jako brbljiva osoba koja bi mnogo toga da vam kaže i pokaže a na kraju može da ispadne jedno veliko ništa :D U svakom slučaju, dok ne probam ne znam... Sada kada sam napravila mali uvod u kome se ja pravdam kako nisam stručnjak (još uvek, hehe) i kako je jedino što mogu da dam svoj maksimum, možemo da počnemo, a vi budite blagi ;) Kada govorimo o rockabilly-ju trebalo bi se prisetiti punk ili glam rock mode i njene povezanosti sa muzikom koja je uslovila rađanje ovih stilova. Iz tog razloga priču ne mogu ispričati bez preplitanja mode sa muzikom i društvenim uslovima, mada, kao da sam ikada mogla. Pedesetih godina dolazi do lansiranja tog čuvenog rock 'n' roll-a i uzleta kulture tinejdžera koji svojom pojavom iskazuju bunt prema konzervatizmu i uštogljenosti i navijaju za slobodu, pa - sex drugs and rock 'n' roll. Rockabilly je jedan od najranijih pravaca ove muzike i ime mu se sastoji od dve reči: od reči rock koja je skraćenica od rock 'n' roll-a, i od reči hillbilly, kako se četrdesetih i pedesetih često nazivala country muzika. Nastao je u Americi koja je tada preuzela ulogu vođe u mnogim poljima jer je iz rata izašla bez velikih posledica. The Maddox Brothers and Rose (grupa sastavljena od četiri brata i njihove sestre Rose) mnogi izdvajaju kao začetnike ovog pravca. Oni su svirali hillbilly sa ritmom, smatrali su da je ljudima trebalo nešto što će njihova stopala naterati da tapkaju, njih da igraju, da osećaju. Bili su specifični i po svom nastupu, imali su dobar glas i muziku ali su bili i pravi šoumeni i plenili svojom pojavom u isto vreme. Odeća im je bila prilagođena muzici koju su svirali, nosili su kaubojske čizme, šešire i odeću sa istaknutim etno motivima.

Ipak, jedan od najpoznatijih izvođača je definitivno Elvis Presley, i prema mom skromnom mišljenju, uz Roy Orbison-a i Johhny Cash-a, istinski kralj rockabilly muzike, stila i uzor mnogim budućim izvođačima... Pa, makar dok se nije preorjentisao na neki drugi zvuk nakon što je prestao da snima za Sun Records, ali dobro, da ne zalazim u to. Kažu da je Elvisov omot albuma, na kojoj je on u belom odelu, na crnoj bini a iza njega je crvenim svetlećim slovima ispisano Elvis, uticao na to da jedna od najomiljenijih kombinacija boja u rockabilly stilu bude upravo belo-crno-crvena. Često ćete čuti kako je rockabilly započeo 1954. godine kada je Elvis snimio pesmu "That's all right". Ko je u pravu nije bitno za dalju priču, ionako smatram da su takve rasprave gubljenje vremena umesto da se uživa u muzici. Zanimljivo je da se svi slažu da je Wanda Jackson bila prva kraljica rockabilly-ja, sa pesmom "I gotta know" :) Što se rockabilly-ja u Britaniji tiče, prisetite se starijeg posta o Teddy Boys-ima i videćete kako su izgledali sami počeci stila na ovom prostoru, podstaknuti mladima koji su nosili sakoe, kripersice, uske pantalone, kragne i prsluke, praćene takozvanom frizurom bostonkom koju karakteriše zalizana kosa unazad, ili zulufima sa njihovim karakterističnim "banana" šiškama. Mnogi su bili pod uticajem američkih izvođača kao što su Gene Vincent i Carl Perkins, a kada kažem mnogi, tu mislim i na voljene mi The Beatles-e koji su i nakon raspada pokazivali interesovanje prema ovom pravcu, pa je tako John Lennon sedamdesetih godina snimio album posvećen obradama rockabilly hitova. Međutim, ekspanzija započeta sredinom pedesetih je već šezdesetih godina splasnula i rockabilly biva zaboravljen, najviše zbog ere hipika, sve do kraja sedamdesetih godina kada ga, komercijalno najuspešniji rockabilly bend, ponovo oživljava - Stray Cats. Ipak, kako obično biva sa bendovima koji se meni sviđaju, i oni su se raspali na vrhuncu svoje karijere, i godinama kasnije ponovo ujedini, kako i to obično biva. Što se domaće rockabilly scene tiče, preporučujem Čikine bombone, iliti Grandpa Candys, a ako još neko zna za neki naš dobar bend, vi pišite :)

Sada znamo da je ova muzika bila revolucionarna i da je tako popularna morala uticati i na modu. Za one koji nisu bili naročito oduševljeni idejom buntovništva, kombinacije su bile jednostavne sa malim edge vajbom. Za muškarce su to bile obavezne farmerice, jer ako se sećate mog posta o istoriji jeans-a, pedesetih godina on postaje simbol pobunjenih tinejdžera, zatim majice sa V izrezom, kragnom i tri dugmenceta, džemperi i jakne u neupadljivim bojama. Od obuće najbolji izbor su bile crne oksfordice. Što se devojaka tiče, karakteristične su bile pune pufnaste kraće suknje, baletanke ili štikle, i kosa zavezana u visoki konjski rep. Ipak, oni hrabriji su za mene pravi predstavnici rockabilly-ja. Ta "opasnija" strana pedesetih i oni su doveli ovaj stil do svog vrhunca i u toj varijanti je mnogima od nas prepoznatljiv. Upadljive  i nepirodne boje kose - crna, skoro pa bela, sve nijanse crvene, pink, zatim odeće, printovi poput onih koji liče na isečke iz novina ili space print, dvobojne majice i čuvena "ricky" jakna koju ste mogli da vidite na Ricky Ricardo-u u "I love Lucy". Svakodnevna muška kombinacija se sastojala od bajkerskih čizama, ili kripersica, farmerica, takozvanih bowling majica, kožne jakne (bili su pod velikim uticajem filma "The wild one") i duck tail frizure. Devojke su odbacile girly i utegle se u takozvane pencil suknje sa dubokim strukom, dužine do kolena, koje su pratile liniju tela, u kombinaciji sa takođe uskim džemperima i štiklama. Alternativa su bile uske farmerice sa dubokim strukom ili kapri pantalone. Frizure i šminka su bile ono što je stavljalo tačku na i. Bettie Page je svakako imala veliki uticaj, mislim da su njene karakteristične šiške jedna od poznatijih stvari vezanih za ovaj stil. Pored ovih kratkih šiški popularne su bile i victory rolls kao i bandane, u kombinaciji sa crnim eyelinerom i crvenim karminom. Još kada dodate zanosne obline, jer anoreksija nije bila u modi, stičete kompletnu sliku. Ovo nije bilo nešto što ste mogli da vidite na pripadnicima više klase, za njih je pre bila rezervisana blaža verzija rockabilly stila. Kao što sam već rekla na početku, ovaj stil, kao i mnogi pre i posle njega, je sa jedne strane proizvod muzike, a sa druge strane, kako je i sama muzika bila reakcija na tadašnje društvene uslove, to se isto može reći i za stil.

Mladima je u godinama posle rata bilo neophodno da iskažu svoj vedriji i živahniji pogled na svet (baš kao i mladima u roaring twenties eri). Mi sada imamo tinejdžere koji žele da se okrenu nešto alternativnijem načinu života u odnosu na svoje roditelje, počinju da se pitaju da li moraju da vode takav život, da li sve mora da se svede na dom i plaćanje računa. Inspirisani filmovi kao što je "Buntovnik bez razloga" javlja se ideja da se izluduju pre nego što se skrase. Tržište po prvi put ima priliku da ponudi muziku, filmove, odeću, kozmetičke usluge, i tako dalje, namenjene jednoj novoj grupaciji koja tada nastaje. Što se današnjeg rockabilly-ja tiče, u samoj suštini je ostao isti, pogledajmo Ditu Von Teese koja neguje klasičan rockabilly pin up izgled sa blagom dozom goth stila, ili Imeldu May. Danas je rockabilly nešto što može da se prisvoji od strane raznih subkultura i nosi u mnogim verzijama i to je ono što ga čini raznovrsnim i zanimljivim. Rezultat ovoga su neo-rockabilly, psycho-rockabilly, horror-billy, i tako dalje. Razlika između rockabilly i psichobilly-ja je ta što je psichobilly više pod punk uticajem,  što se stila i muzike tiče, a što se horrorbilly-ja tiče, zamislite da u ovom prvom imate trešnjice i tufne a u drugom zombije i kosturske glave :) Tokom osamdesetih godina, kada se desilo oživljavanje rockabilly-ja burleska (koja je i sama bila jedna vrsta pobune) je ta koja je ostavila uticaja na modu, ali to je već zasebna priča koja zaslužuje svoj post, ovaj se već previše odužio :) Isto tako, trebalo bi spomenuti visoku modu i dizajnere poput Jean Paul Gaultier-a i John Galliano-a, koji su svojim kolekcijama poradili na oživljavanju stila.

Za kraj vas ostavljam sa Stray Cats-ima i Čikinim bombonama, a za moje prijatelje i porodicu koja čita ovaj blog - prošle godine je izašla knjiga pod nazivom Rockin' The Rockabilly Scene a meni se bliži rođendan...pa, ono, čisto ako nemate ideju još uvek :P :) I još jedna mala napomena - znam da su mnogi izvođači i mnoga imena izostavljeni, ovo je jedna jako kompleksna tema koja je za potrebe blog posta morala biti što više skraćena, tako da, nemojte mi zameriti. Puno :**